20 pouka iz moje cvetne bašte

Već nekoliko meseci želim s tobom da podelim pouke iz moje cvetne bašte koje sam dobila bivajući s njom i budno posmatrajući šta se u njoj dešava, ali izgleda da je sada pravi trenutak za to. Polovinom maja sam, prvi put u životu, odlučila da imam svoju cvetnu baštu. Bez prethodnog znanja, sa malo iskustva, dosta volje i entuzijazma krenula sam u novu avanturu.

Lokaciju sam brzo odabrala, jer tik uz našu zgradu bilo je jedno parče zemlje kao predviđeno za ovaj poduhvat. Godinama su na tom delu bili korov i trava, bukvalno, do pojasa. Sve u svemu, prilaz zgradi je bio neuređen. Od tuda prva pouka:

1. pouka: Korov će da raste sve dok mu dozvoliš. To je njegova uloga, da raste i pronalazi načine kako da preživi. Neretko na štetu drugih biljaka koje rastu u njegovoj blizini.
2. pouka: Ako budeš čekao na druge možda nikada ne dočekaš. Iako je u zgradi bilo ljudi koji su se doselili pre nas, njima to nije toliko važno (i u redu je što nije, nemamo isti pogled na stvari). Zato, nema svrhe čekati već pravac u akciju.
3. pouka: Preuzmi odgovornost i motiku u ruke! 🙂 Uz jasan cilj i plan sve postaje lakše i realnije.
4. pouka: Pronađi pomoć. Da, možeš sam, ali zbog čega bi? Potraži pomoć i podeli posao i teret koji imaš.
5. pouka: Uradi što je do tebe i nadaj se najboljem. Ne moraš da imaš veliko predznanje, iskustvo i ne znam kakve sposobnosti da bi probao. Dovoljno je da želiš i da se trudiš da uradiš najbolje što možeš u tom trenutku.
6. pouka: Pomoć će doći čak i kada je ne očekuješ. Komšije koje do tada nismo poznavali su videle šta radimo. Oduševila ih je ideja da želimo da uredimo prostor ispred zgrade, a samim tim i deo zajedničke ulice. Poklonili su nam dosta cveća i dekorativnih biljaka iz svoje bašte. Saveti za uređenje i održavanje su bili gratis.
7. pouka: Redovno održavaj to što si posijao, iako se čini da sve stoji i da se ništa ne dešava. Nekad se u par dana pojavi tek nekoliko novih listova i to je sve.
8. pouka: Proces je nevidljiv dok rezultati ne sazru. Onda, kao u jednom danu, sve je mnogo lepše i raskošnije, veće i punije. Najednom, rezultati su tu i neki novi „stanovnici“ počinju da lepršaju oko njih (pčele, leptiri, bubamare…).
9. pouka: Svaki dan malo, dugoročno daje puno. Svaki dan uradi bar nešto. Ako ti je teško, pronađi svrhu zašto to radiš i drži se nje.
10. pouka: Ako na obratiš pažnju korov se vraća. Dovoljno je sedam dana da ne okopavaš i korov je ponovo tu.
11. pouka: Čak iako deluje da si se vratio korak unazad, realnost je drugačija. Iako su korov i trava svuda oko cveća, ne zaboravi da je tu i cveće. 🙂 Dakle, ono novo je pored onog starog, iako deluje da je „opet po starom“.
12. pouka: Drugi put je lakše. Novi posao koji predstoji jeste da se ukloni korov koji je porastao. Poučena prethodnim iskustvom mislila sam da će biti naporno, ali na moje iznenađenje bilo je mnogo lakše.
13. pouka: Ne odustaj! Iako je ponekad teško i „ne radi mi se“, znala sam da u 23h ustanem i odem da zalijem cveće. Važno je da ne odustaješ, jer malo pažnje koju posvetiš može višestruko da ti se vrati.
14. pouka: Uživaj u lepoti cvetanja. Novi cvet, novi list, novi žbun… Radost, milina, razigranost, osmeh…
15. pouka: Ne uživaš samo ti, već i prolaznici. Umesto trave i korova sada je cveće i ne uživaš samo ti, već i drugi.  
16. pouka: I ti se menjaš. Učiš nešto novo i drugačije. Menjaš se, a da toga nisi ni svestan.
17. pouka: Kad si dovoljno veliki dalje možeš sam. Otporniji si čak i kada ti uslovi ne idu na ruku i nisu najpovoljniji. Uprkos nedaćama opstaješ.
18. pouka: Oslanjajući se na druge veće su šanse da preživiš. Biljke koje su u „društvu“ drugih biljaka, čak i u ekstremnim situacijama poput suše, preživele su u odnosu na one koje su bile same (bez neposredne blizine drugih biljaka).
19. pouka: Uvek ima onih koji lome i čupaju. Uložio si puno truda, energije i ljubavi da od slabašnog stabla biljke ili cveta dobiješ raskošan žbun pun cvetova. Ipak, budi spreman da će uvek biti onih koji bi da čupaju ili lome. Ponekad tek onako, jer im je „pod ruku“. Drugi put, jer žele da ulepšaju sebi dan stavljajući cvet u kosu ili vazu. Ponekad, samo da komšiji trava ne bi bila zelenija. 🙂
20. pouka: Korov vremenom postaje manji i ređe se javlja. Počeli smo s njim i završavamo s njim. Ako ga redovno sklanjaš, vremenom ga ima sve manje,  a tvoje cveće raste, razgranava se i zauzima sve više prostora.

Kada me je pre mnogo godina, nakon promocije jedne od mojih knjiga, novinar upitao šta me inspiriše da pišem odgovorila sam mu da su to „život i priroda“. Pozivam te da se sada vratiš na ove pouke i da umesto cveća, na umu imaš jednu od sledećih reči: porodica, (mentalno) zdravlje, prijateljstvo, partnerski odnos, duša, posao. Izgleda da je i ovaj put priroda naš tihi i nenametljivi učitelj života.