U današnje vreme, moral je upitan. Vrednosti su upitne. Vaspitanje je upitno. Opstanak ovog sveta je upitan.
Ovakva globalna situacija se najsilnije „prelama“ na pojedincu.
Zato sve više imamo nezadovoljnih.
Usmerenih na sticanje.
Sklonih prevarama.
Pijanih.
Lako uvredljivih.
Impulsivnih.
Gladnih uspeha i slave.
Vulgarnih…
Pored njih čini se da je sve manji broj čestitih, odgovornih i plemenitih ljudi. U današnje vreme upravo okarakterisanih kao:
Krpe.
Predmet ismevanja.
Naivni.
Budale.
Konzervativni.
Gubitnici.
Mekušci.
Slabići…
A zbog čega?
Zato što su njihove oči, uprkos svemu, usmerene na pogled u dobro. Reči rezervisane za ljubaznost. Ruke pružene da pomognu. Srce otvoreno za saosećanje i razumevanje. Noge usmerene na akciju u činjenju dobrih dela.
Zato što su pravo osveženje. Retka dragocenost. Moralno ogledalo. Predivna radost. Pored svega što trpe, čvrst oslonac i mirno utočište.
Ima tih ljudi čija je duša poput sveže pečenog hleba.
Ona je meka, savitljiva, prozračna. Takva duša je dobronamerna, optimistična, blaga, trpeljiva. Ali iznad svega, hranljiva.
Ovom „svetu što boluje“ treba više takvih ljudi.
Zato, dobri čoveče, pomoli se za one bezosećajne i pohlepne. One što grabeći za sebe povređuju druge. Bezobzirne i izobličene. One koji ne žele ili ne znaju kako da se promene jer im tako odgovara. Iskreno se pomoli za ove duhovne siromahe da im se „srce ispuni dobrotom, a um mudrošću“.
Svet opstaje zahvaljujući dobrim ljudima. Dobrim ljudima koji izumiru.
Ostavite komentar