Slušam programere kako se žale na neadekvatan sistem nagrađivanja u njihovim kompanijama. Uočavam, njihov broj se povećava. Čak i oni koji ne pridaju značaj takvim stvarima, sada već počinju da reaguju. Nekada po strani, a sada vatreni govornici protiv ,,nepravde“! Nezadovoljni onim što vide i osete na svojoj koži stalno se pitaju šta je sa pravednim sistemom nagrađivanja. Stičem utisak da još uvek ne shvataju da takav sistem ne postoji. To je tužna činjenica! Ali, umesto da stavimo tačku, znamo da uvek može i treba bolje…
Šta je tačno potrebno da uradim kako bih na početku sledećeg meseca ili jednom godišnje dobio obećanu nadoknadu – jasna je poruka sistema nagrađivanja. Pri tome, poslodavac tada poredi rezultate koje je zaposleni ostvario sa onim što zauzvrat dobija u obliku raznih nagrada (novčanih ili nenovčanih). Sa aspekta zaposlenog, mene interesuje da li sam pravedno nagrađen za svoj trud i doprinos i da li je to (ne)pravedno u odnosu na druge kolege. Međutim, šta mogu da uradim ako primetim da se ,,ubih“ od posla, dok moj kolega koji ,,spava tokom radnog vremena“ napreduje?!
Šta je za tebe pravedan sistem nagrađivanja?
Možda postoje stvari prilikom nagrađivanja koje te frustriraju, ali ne znaš zbog čega. Ako je to slučaj i kod tebe onda je ovo odlična prilika da ispitaš kako bi sistem nagrađivanja, prema tvom shvatanju, trebao da funkcioniše. U tome ti mogu pomoći i neka od sledećih pitanja: Kako ti definišeš šta je fer (ili nefer) nagrađivanje? Za šta si ranije bio nagrađivan? U odnosu na ranije, šta je sada drugačije? Da li tačno znaš šta je potrebno da uradiš kako bi bio nagrađen? Da li je sistem nagrađivanja transparentan ili prikriven? Šta te tačno nervira prilikom nagrađivanja? Da li je to napredak ,,preko veze“, to što neko ima ,,više sreće“ ili nešto treće?
Prepoznaj favorite
Ako dva čoveka rade potpuno isti posao i dobijaju iste rezultate, oni bi trebali da dobiju i iste nagrade – bez obzira da li se neko od njih više sviđa nadređenima. Međutim, da li je zaista tako? Gotovo prirodno, postoje izuzeci od ovog pravila – neko je duže (ili kraće) u kompaniji, nagrađivanje se vrši na osnovu mišljenja drugih kolega o tebi, imaš sposobnosti koje šef procenjuje kao poželjne… Šta god da je razlog, proceni da li si jedan od favorita.
J**i ga, tako je!
,,Majmuni koji su ranije bili srećni sa parčetom krastavca iznenada su prestali da ga prihvataju kada su videli da njihovi partneri dobijaju grožđe.“
Nature Magazine (2004)
Čak i životinje traže pravičnost u nagrađivanju, ali ako ona izostane postoji još nekoliko stvari koje možeš da uradiš:
- Pomiri se s tim da ne postoji potpuno pravedan sistem nagrađivanja, koliko god da kompanija tome teži. Vredno radi i svojim rezultatima pokaži da si neko ko nesumnjivo zaslužuje povišicu (ili drugi oblik nagrade).
- Bori se za svoja uverenja i jasno iznesi argumente zašto misliš da bi ti trebao da napreduješ. Potrudi se da prilikom takvog razgovora ton tvog glasa bude čvrst – ali ne agresivan, odlučan – a ne molećiv, jasan i direktan – bez okolišanja.
- Beži ,,glavom bez obzira“ ako primetiš da se ništa neće promeniti, da ništa od isprobanog ne pomaže i da postaje sve gore. Uzmi svoje stvari i dostojanstveno odšetaj u kompaniju koja će znati da ceni ono što znaš i možeš da ponudiš.
Kada ljudi osećaju da su njihovi trud i rezultati cenjeni oni rade sa mnogo više zadovoljstva. Zato se kompanije suočavaju sa brojnim izazovima u određivanju kako efikasno nagraditi svoje zaposlene. Pitanje ,,pravičnosti“ je osnova mnogih sistema nagrađivanja. Ipak, bez obzira koliko je taj sistem napredan on neće biti uspešan ukoliko nagrade, politiku i praksu kompanije zaposleni ne doživljavaju kao poštene. Ruku na srce, mnoge stvari u nagrađivanju nisu fer, ali gde piše da bi trebale biti?! U krajnjem slučaju, ni život nije fer, pa ga opet svako od nas živi kako ume.
Ostavite komentar