Možda si ,,izgubio živce“ na poslu i kolegi ,,sasuo sve u lice“, iako dobro znaš da kontrolišeš svoje emocije. Procenjuješ da kolege kreiraju kvalitetniji kod, za razliku od tebe, što te čini nesigurnim. Nikako ne uspevaš da položiš ispit i na ivici si da odustaneš od daljeg školovanja. Nisi siguran da li želiš da ostaneš u vezi koja ,,nije kao što je bila“. Možda nisi zadovoljan na poslu i potrebno ti je da pronađeš ono što bi te više ispunjavalo. Već neko vreme se boriš sa anksioznošću, depresijom ili paničnim napadima.
Ako se bilo šta od navedenog odnosi i na tebe, terapija bi mogla biti od pomoći. Šta te onda zaustavlja? Pretežno su to razna pitanja, brige ili nerealna očekivanja. Na primer, mogu ja sve sam, šta će mi pomoć?! Ako zatražim pomoć da li to znači da sam lud? Ako me neko vidi da sam išao kod psihologa, pomisliće da nisam normalan, a to ne mogu da podnesem! Ako o nečemu nisam spreman da pričam, kako to da kažem? Šta ako ispadnem glup? Terapeut će znati da pročita šta ja mislim u svakom trenutku!
Šta pitam svoje klijente na prvom susretu
Ukoliko dođeš na prvi razgovor sa mnom, pre svega mi je veoma važno da se lepo smestiš u prostoru u kojem radim. Cilj mi je da se osećaš ugodno i da se opustiš onoliko koliko možeš. Tek tada počinjemo sa razgovorom i upoznavanjem. Možda će ti biti lakše da prekrstiš noge ili ruke, malo ili puno pričaš, postavljaš pitanja, lako ili teško se otvoriš itd. Sve je to normalno, a kako bi ti bilo još lakše i sama sam nekada bila u tvojim cipelama, tako da mogu da razumem kako se osećaš.
Stoga, na početku volim da znam neke osnovne informacije o tebi kao što su koliko imaš godina, čime se baviš, sa kim živiš, da li si u vezi ili braku, ako jesi – kako ti je u partnerskom odnosu itd. Takođe, interesuje me da li ti je ovo prvi razgovor sa psihologom ili si ranije odlazio na savetovanje. Dosta mojih klijenata su prvi put potražili pomoć, a ako je to slučaj onda ih pitam šta ih je navelo da me pozovu i zakažu razgovor. Tada se pretežno spontano otvora priča o problemu koji ih muči. Ako su ranije bili na terapiji onda sam zainteresovana kada su se prvi put javili, zbog kojih poteškoća, koliko je trajao njihov terapijski proces, kada su i zbog čega prekinuli i šta ih je navelo da se ponovo jave. Takođe, interesuje me šta je ono što očekuješ od naših susreta.
Nemoj se iznenaditi ako te pitam za tvoje roditelje, braću i sestre, bake i deke, širu i užu porodicu. Dosta problema koji se možda tek danas manifestuju mogu nastati mnogo ranije, još u detinjstvu. Zato je važno da imamo širu sliku okruženja u kojem si rastao i razvijao se, ali i o okruženju u kojem si danas. Takođe, priča o ljudima koji su ti značajni je važna, jer tako imamo jasnije informacije o (ne)podršci koju možeš potražiti tokom terapijskog procesa.
Još nekoliko dodatnih informacija
Psihoterapija je prilično bolna, duboka, ali i divna pomoć u radu na sebi. Zvuči paradoksalno, ali da bi se uverio da je zaista tako ne postoji drugačiji način osim da je isprobaš ,,na sopstvenoj koži“. Psihoterapija je dugotrajan proces koji može trajati od nekoliko meseci do par godina. Da bi se postigli željeni rezultati preporučljivo je da se viđamo jednom nedeljno. Ipak, znam da je to vremenski i finansijski veliki zalogaj, tako da se dogovaramo oko učestalosti naših viđanja (što može biti ređe od jednom nedeljno). Na kraju, uvek ćeš imati priliku da me pitaš ono što te interesuje o meni. Ako tvoje pitanje za mene bude previše lično to ću ti otvoreno reći, kao što očekujem da ćeš i ti isto postupiti ako na neko od mojih pitanja nisi spreman da odgovoriš na prvom razgovoru.
Prvi susret je prilika da se vidimo, bolje upoznamo, procenimo da li odgovaramo jedno drugom i da li želimo da zajedno uplovimo u terapijski proces. Sasvim je u redu ako osetiš da ti moj pristup ne odgovara. U tom slučaju, slobodno vidi još nekoliko mojih kolega, dok ne pronađeš teraputa sa kojim bi voleo da radiš. Radujem se našem prvom susretu! 🙂
Ostavite komentar