U proseku nekoliko sati dnevno provedemo ispred računara ili TV-a. U slobodno vreme želimo da se odmorimo ili budemo ,,sami sa sobom“. Jedan deo vremena provodimo u putu. Veći deo dana zaokupljeni smo radnim obavezama. Nakon svega, potreban nam je i san.
U ovakvoj, vrlo gruboj podeli vremena sa kojim raspolažemo tokom dana, jasno je da ga najmanje trošimo u kontaktu sa ljudima. Neki se neće usaglasiti sa ovom tvrdnjom, imajući na umu razmenu koju imamo putem društvenih mreža. Naravno da je razgovor ili razmena poruka putem velikog broja društvenih mreža mnogo lakši način (neretko i jeftiniji), da se ,,zadovolji“ dnevna potreba za interakcijom, druženjem i kontaktom. Međutim, to je samo još jedan način na koji sebe sprečavamo da stupimo u stvarni kontakt sa drugima. Takođe, tu su i oni koji na umu imaju svoj posao koji podrazumeva rad sa strankama, ali u takvim okolnostima veoma je malo ,,pravog“ kontakta.
Argumenti idu u prilog i zagovornicima virtuelnog kontakta, kao i onima koji uz kafu, duvan ili neko kraće piće vole da ćaskaju i razgovaraju sa poznanicima ili dragim osobama. Ipak, čini se da još nismo dovoljno svesni ili nećemo da priznamo da je razlika u psihološkom smislu zaista velika. Nisu samo u pitanju ,,identiteti“ koje na društvenim mrežama možemo da ,,stvaramo“ po potrebi, kako nam se dopada i za određene prilike, već je tu i prilična rasejasnost i raspodela pažnje ukoliko istovremeno komuniciramo sa više ljudi. A, to je često slučaj sa velikim brojem nas.
Nijedan stiker koji postavljamo prilikom ćaskanja nije u mogućnosti sagovorniku preneti naša autentična osećanja, tako da ostajemo uskraćeni za tu razliku. Onima koji ni u realnosti nisu skloni preteranom ispoljavanju emocija, takav oblik izražavanja dolazi kao spas. Stoga, ne treba da nas čudi što u sve većem broju razgovora sa mladim ljudima možemo primetiti izvestan ,,hendikep“ u njihovom ispoljavanju emocija i/ili pronalaženju adekvatnih reči kako bi opisali iste.
Zaljubljenici u svoje virtuelne živote, ljubitelji istih, čak i oni koji samo žele proveriti ,,novosti“ kod svojih poznanika nisu svesni zamke koja se sastoji od njihovog osećaja da imaju prividan kontakt i oduzetog vremena za ostvarivanje realnog kontakta koji im je zapravo potreban. Jedino putem stvarnog kontakta imamo šansu da se sretnemo sa svetom na produktivan način. Samo tako možemo ostvariti i potvrditi naš realan identitet, a ne sliku onog željenog kojeg ,,hranimo“ brojem ,,lajkova“. Stvarni kontakt sa drugom osobom je i sredstvo pomoću kojeg možemo promeniti sebe i svoj doživljaj drugih i sveta.
Zdrav, prirodan i neometan tok iskustva kontakta podrazumeva da je naša potreba realizovana do kraja i da smo zadovoljni postignutim. Pri tome, mi aktivno posežemo za onim akcijama i mogućnostima koje će nas dovesti do zadovoljenja naše prvobitne potrebe. Tek tada smo ostvarili pun kontakt sa drugom osobom koji je naša prirodna i bazična potreba kao ljudskih bića.
Međutim, kada je pun kontakt na bilo koji način sputan, nerealizovan ili čak prekinut, svu akciju i energiju koju smo nameravali da usmerimo i uložimo u ostvarivanje kontakta mi zadržavamo u sebi. Ukoliko se to dešava prilično često mi ćemo vrlo dobro primetiti izvesne smetnje kod sebe, ali nećemo znati njihov pravi uzrok. Neke od njih su pad energije, melanholija, anksioznost, potreba da krivimo druge, naizgled bezrazložna impulsivnost ili u najboljem slučaju, potreba da sebi pružimo brigu koju nismo primili od drugih.
Naša realnost je da imamo sve manje vremena za druženje i ostvarivanje pravih i okrepljujućih kontakata. S druge strane, društvo nameće svoje norme koje se odnose na to da budemo uvek u toku sa dešavanjima i novostima koje su se desile komšiji, prijateljima, našoj deci, kućnim ljubimcima, poznatim ličnostima i drugima. Vrlo lako dobijamo epitet ,,zastareo/la“ ukoliko nemamo nalog na novoj društvenoj mreži koja je nedavno počela sa radom. Uz sve, tu je i jurnjava za mnogobrojnim obavezama koje nas čekaju. Zato, kad vas neko pozove na piće ili kafu zgrabite tu priliku. Jer, mala je razlika između zadovoljnog života koji je postignut zahvaljujući punom kontaktu i životarenja na granici istog.
Ostavite komentar