Kako odložiti odlaganje?

Odlaganje znači da namerno ne preduzimamo akcije koje bismo trebali. Takođe, podrazumeva da izbegavamo započinjanje ili završavanje stvari, kao i da radimo nešto drugo onda kada bismo trebali da se usmerimo na jednu stvar. Ljudi mogu da odlažu: 1) akciju, tj. da urade nešto ili 2) odluku, tj. da donesu važnu ili manje važnu odluku. Tri najčešće oblasti koje odlažemo tiču se naše karijere, edukacije ili zdravlja.

Najčešće odlažemo kada:

  • su zadaci koje radimo obimni, teški ili dosadni
  • ne znamo da uradimo zadatak ili mislimo da ne znamo
  • mislimo da je „sutra“ neograničen pojam
  • osećamo da nismo „dorasli“ zadatku koji je pred nama
  • smo perfekcionisti
  • se plašimo da ćemo pogrešiti
  • smo uzbuđeni i anksiozni u vezi zadatka, pa ga ostavljamo „dok se ne smirimo“
  • nemamo razvijene veštine upravljanja vremenom i ciljevima…

Razlika između odlaganja i lenjosti

Ljudi koji odlažu nisu nužno lenji ljudi, kako se obično posmatraju. Lenjost podrazumeva da ne radimo zadatak jer ne želimo da uložimo napor koji je potreban da se on uradi. Ljudi koji odlažu ne rade zadatak zato što ne žele da ga urade sada. Suština je u ovom „sada“.

Emocionalni krug odlaganja

Ljudi koji hronično odlažu bore se sa osećanjem krivice, zabrinutošću i povećanim nivoom stresa. Možda ti je poznato iz ličnog iskustva.  Odlaganje može da utiče i na socijalne odnose, karijeru i napredovanje. Sve ovo može da nepovoljno utiče na blagostanje i zadovoljstvo životom.

Emocionalni krug odlaganja bi izgledao ovako (Roy, S.):

NADA – ANKSIOZNOST – KRIVICA – SAMOKRITIKA – ŽALJENJE

U zavisnosti od broja zadataka, ponavlja se i ovaj krug.

Smernice koje mogu da ti pomognu:

  1. Postavi jasne ciljeve. Cilj postavi tako da ga možeš završiti u relanom roku. Ako je potrebno podeli ga na menje „zalogaje“. Za svaki od tih „zalogaja“ ponovo odredi vremenski period u kojem ćeš ga realizovati.
  2. Počni odmah. Nemoj čekati bolje raspoloženje ili okolnosti da bi se pokrenuo.
  3. Nemoj previše da razmišljaš. Umesto da brineš o tome kako ćeš završiti zadatak ili kako će on izgledati, svoju pažnju usmeri na svaki pojedinačan „zalogaj“.
  4. Koristi Pomodoro tehniku. Podesi alarm na 25 minuta i bavi se zadatkom dok alarm ne zazvoni. Kada završiš taj „blok“ napravi kratku pauzu (5-10 minuta) i započni novi „blok“ od 25 minuta.
  5. Prestani sa izgovorima. Prestani da govoriš sebi kako najbolje radiš pod pritiskom. Verujem da to nije istina. Ako se i sam prisetiš verovatno ćeš primetiti da s,i zapravo, najbolje rezultate dobijao kada si imao dovoljno vremena.

Ukratko

  1. veliki zadatak podeli na manje korake
  2. podesi alarm
  3. počni da radiš.

Na dubljem nivou, osobe koje često odlažu imaju nisko samopouzdanje. Upravo započinjanje stvari na vreme, kao i njihovo završavanje, doprinosi našem samopouzdanju i boljoj slici koju imamo o sebi. Budi svestan svoje navike da odlažeš i prestani da se kriviš zbog toga. Kao i svaku drugu naviku i ovu možeš da promeniš. Umesto samokritičnosti pokreni se na akciju. Nauči da tolerišeš neprijatnost koja se povremeno javlja tokom rada na nekim zadacima. Prestani sa svojim izgovorima i kreni.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.