Sedite (ili stojite) na nekom mestu, a osećate da biste trebali da budete na drugom. Pomislite da je to možda sloboda koju imate u svom domu, ali ubrzo shvatite da ni tamo ne pronalazite ono za čim tragate. Uostalom, gde god da odete ne nalazite mir, jer imate utisak da ne uspevate da se udobno smestite i osećate u svojoj koži.
Svi mi koji imamo ovu vrstu ,,problema“ možemo da se razumemo. Ljudi koji pate od iste boljke jedni druge brže prepoznaju. U ovom slučaju ne govorimo o nečijoj svesnoj želji da bude na nekom drugom mestu, već o blagoj unutrašnjoj uznemirenosti koja nas navodi da se stalno pitamo da li se nalazimo tamo gde trebamo da budemo. Sa pravom možemo reći da ova napetost poput crva nagriza naše trenutke uživanja.
Sama sam imala problema sa ovom ,,boljkom“. Dugo me je progonio taj osećaj da nisam na pravom mestu, već da bih trebala biti negde drugde. Vremenom sam svoju pažnju duže usmeravala na ono što sam videla kao korov koji raskopava moj mir i prijatnost. Nije bilo lako zagledati se u nešto što je teško rečima objasniti. Uspela sam da uhvatim rep. Početak ili kraj, vreme će pokazati. Ipak, nedavno sam dobila odgovor na svoje pitanje zašto se u meni javlja taj osećaj da trebam biti u nekom imaginarnom prostoru i raditi ko zna šta. Nešto se promenilo i sazrelo dovoljno da bi bilo jasno vidljivo kao moja istina i odgovor. Iako je vrlo jednostavan sada shvatam da je bilo potrebno vreme da bih ga ,,otkrila“, jer sam dovoljno sazrela da primim životnu lekciju koju sa sobom nosi.
Naime, moj odgovor datira još iz detinjstva i rane mladosti kada sam sebi zadavala puno aktivnosti koje sam trebala da uradim. U želji da sve postignem neretko sam na jednoj aktivnosti pravila plan kako da stignem na drugu i šta je potrebno u međuvremenu da uradim. Tako sam ovaj osećaj ponela sa sobom kao prtljag za mnoge godine koje su usledile. Kada sam saznala uzrok zainteresovala sam se kako da sa tim prestanem.
Odgovor je došao neočekivano kroz priču koju mi je ispričao blizak prijatelj. On mi je opisao situaciju u kojoj je imao opravdan razlog i intezivnu želju da bude na drugom mestu, a ne na onom gde se nalazio. Međutim, sve okolnosti su bile protiv njegovog odlaska i on je ostao uskraćen za putovanje i mogućnost da bude na željenoj destinaciji. Za mene, ova priča je bila više nego jasan podsetnik na lekciju koju sam znala, ali koju nisam osećala kao istinitu i vrednu ulaganja i življenja.
Najbolje pouke koje dobijemo u životu su vrlo jednostavne. Sastoje se od samo nekoliko koraka, reči ili rečenica, a ova je bila upravo takva – mesto koje tražiš je ovde. Baš ovde! Upravo ovo mesto na kojem se nalazimo donosi nam nešto što bismo trebali da uzmemo i primimo kao korisno i hranljivo za nas. Sticajem okolnosti našla sam se u do tada nepoznatom prostoru. Poručila sam toplu kafu da se ugrejem. Pre bih gotovo automatski počela da zamišljam šta bih sve mogla da uradim i postignem da se nalazim na mestu koje bi mi u tom trenutku više odgovaralo. Umesto toga, a u skladu sa naučenom lekcijom, dozvolila sam da upoznam to novo mesto i uživam u svojoj kafi. Ubrzo se javila misao da napišem ovaj tekst.
Ponekad kad sklonimo mahovinu koja se vremenom nakupila na starim i zaboravljenim navikama možemo da napravimo prostor za nove i korisne promene. To nikako ne možemo uraditi na nekom drugom mestu, već baš tu na tom jedinstvenom. U suprotnom, mogli bismo da kopamo do iznemoglosti i da ništa ne prostignemo. Jednostavno, ne možemo biti negde tamo i očekivati da naučimo ono što trebamo sa mesta gde se nalazimo. Zanimljivo je što veliki broj nas to zna, ali ignorišemo tu spoznaju zaboravljajući da se i sam život živi sada i ovde. Jer, negde tamo, sasvim je druga priča…
Ostavite komentar