Nije ni vazduh, ni voda, ni hrana. Nećemo umreti bez njega, ali će nam život biti teži, dosadniji i siromašniji. Zbog njega želimo da budemo bolji, ali se ne stidimo kad padnemo. Jer znamo da će biti tu kad i kad svi ostali odu. Prijatelj. Iza ovih osam slova krije se sveta reč. Ali, kao i mnoge druge, i nju olako izgovaramo dok je potpuno ne obesmislimo. Kao i druge svetinje u savremenom svetu materijalizma i egoizma, i ova, čini se, umire. A potrebnija nam je nego ikada. Još ima nade za oživljavanje pacijenta na samrti, veruje sagovornica „Života plus“, psiholog Danka Đukanović iako primećuje da nam je danas retko šta sveto, pa i prijateljstvo.
– Lakomisleno smo odbacili sistem vrednosti koji se temeljio na reči, umerenosti, pristojnosti i poštovanju sebe i drugih. U savremenom svetu koji se konstantno menja, gde je tempo života ponekad brži i od njega samog, ovakve vrednosti su proglašene zastarelim, neefikasnim i sputavajućim. Njih je zamenio bezobzirni materijalizam kojem se neopravdano, ali dosledno pridaje sve veći značaj. Stoga, danas smo više nego ranije prinuđeni da budemo u neprekidnom traganju za pravim prijateljima. Ne možemo reći da su izumrli, ali sugurno jesu ,,ugrožena vrsta“.
Gotovo da nema čoveka koji se bar jednom nije razočarao u prijatelja. Ali, ako nam se to redovno dešava, da li je možda problem u nama – našim očekivanjima, procenama?
– Realno je da imamo određena očekivanja od prijatelja. Lični prostor, vreme, otvorenost i intimnost ne možemo pokloniti svakome. Bez obzira koliko godina ili decenija poznajemo svoje prijatelje neminovno je da ćemo se nekada razočarati u njih. Međutim, ako primetimo da nam se to redovno dešava u odnosu sa jednom osobom onda bismo trebali ispitati kvalitet našeg odnosa i prijateljstva. S druge strane, ako nam se to dešava u odnosu sa više prijatelja onda je vreme da ozbiljno preispitamo sebe – kako pronalazimo takve osobe i sa njima ostvarujemo prijateljstva, koje osobine cenimo kod prijatelja i da li ih oni zaista poseduju, gde smo napravili grešku u njihovoj proceni, da li smo ih suviše brzo pustili u svoj život i na koji način mi doprinosimo takvom odnosu.
Da li je prijateljstvo još jedna reč koju izgovaramo olako? Koliko čovek može da ima prijatelja?
– Svedoci smo promenljive i nesigurne svakodnevice u kojoj se lako izdvajaju ljubazni pojedinci koji imaju duhovit, prijateljski i odnos prožet poštovanjem prema drugima. Usled početne lakoće sa kojom smo sa njima stupili u kontakt, skloni smo da takve ljude prihvatamo za prijatelje i pored toga što neretko ne poseduju druge osobine i kvalitete koje ih čine pravim prijateljima. Nažalost, prilično kasno shvatimo da smo nazvali prijateljem nekoga ko to ime ne zaslužuje ili ko nas je svesno iskoristio sa ciljem manipulacije našim dobrima. Ovu reč koristimo i u svakodnevnom govoru prilikom pozdravljanja poznanika, pri čemu ona gubi svoje pravo značenje i težinu. U tom smislu možemo reći da ovu reč olako koristimo.Teško je u brojkama odrediti koliko jedna osoba može da ima prijatelja, jer to zavisi od više aspekata kao što su lični kvaliteti, individualne sklonosti i sposobnosti za stvaranje i održavanje prijateljstava. Krajnosti nam govore da ima ljudi koji smatraju da im prijatelji nisu potrebni i da su sami sebi dovoljni, kao i onih koji svakog poznanika prihvataju za prijatelja. Istina je negde na sredini – proverene, dosledne i prave prijatelje sigurno možemo imati, ali ne u velikom broju.
Na kom testu najčešće padaju prijatelji?
– Na testu poverenja. Poverenje je u prijateljstvu kao most koji omogućava slobodnu, intimnu, autentičnu i iskrenu komunikaciju. Svi znamo kako je lako srušiti most, a kako je teško ponovo ga izgraditi. Kada je poverenje poljuljano i dovedeno u pitanje međusobno poveravanje je otežano, jer u nama trajno ostaje sumnja u dobronamernost prijatelja, kao i strah da bismo ponovo mogli biti izdati i iznevereni.
Kako da prepoznamo pravog prijatelja?
– Tako što ćemo budno pratiti svoj život koji ispred nas postavlja mnoge izazove i teške situacije. U danima kada nam je potrebna uteha zbog smrti drage osobe, briga za naše zdravlje, smeh kada smo tužni, novac da preživimo… pojavljuju se ljudi koji se ne plaše situacije u kojoj se nalazimo, ne beže od nas kao da imamo prenosivu bolest, već nam nude svoju pomoć i tu su za nas kao čvrsta podrška. Upravo u jednom takvom trenutku života prepoznajemo svoje prave prijatelje.
Neka istraživanja sugerišu da žene ostvaruju intimnije prijateljske odnose nego muškarci. S druge strane, jedno istraživanje je pokazalo da žena promeni šest najboljih prijateljica tokom života. Kako to tumačite? Ima li razlike među muškarcima i ženama?
– Po svojoj prirodi žene su sklonije da svoje probleme rešavaju tako što se poveravaju svojim prijatelji(ca)ma. Najčešće to ostvaruju putem razgovora o svojim emocijama što samo po sebi otvara intiman prostor za sklapanje, ali i održavanje prijateljstava. Za razliku od žena, muškarci se ređe poveravaju prijatelji(ca)ma, ali zato tragaju za praktičnijim savetima kako da reše određeni problem i na taj način pomognu. Žene su otvorenije za nova iskustva, radoznale su, lakše se upuštaju u nova prijateljstva, ali i brže razočaraju u ista što može biti razlog zašto ih menjaju. Za razliku od njih, muškarci teže ostvaruju prijateljstva, potrebno im je više vremena i imaju jasnije kriterijume prilikom biranja i procene prijatelja. Ukratko, mogli bismo reći da žene ostvaruju intimnije, a muškarci snažnije i trajnije prijateljske odnose. Na kraju, najvažnije je da i jedni i drugi imaju kapacitet da budu pravi, odani i dosledni prijatelji, a na nama ostaje da li ćemo među njima uspeti da odaberemo svoje – kaže Đukanovićeva.
Priredila Marija Dedić.
Objavljeno u dnevnom listu ,,Večernje novosti“, dodatak „Život plus“: 25.10.2015.
Ostavite komentar