Plašim se da ću zaboraviti lekcije koje sam danas naučila, zato ih sada zapisujem. I sam znaš da volim da učim, čitam, saznajem nove stvari… Radoznala sam, šta mogu! Uostalom, jedan od mojih učitelja je rekao da je radoznalost divna stvar. Tek posle toliko godina razumem na šta je mislio. Kada imaš bar malo znatiželje u sebi možeš da začiniš ovaj svet… ili ga učiniš zanimljivijim.
Radoznalost me je dovela na isto mesto na kojem sam još pre deset godina sanjala, naizgled, nemoguće snove. Kad pogledam unazad – shvatam da sam uspela da ih ostvarim. Zato bih, sa ovog mesta na kojem sam danas, htela da kažem nekoliko reči ,,iz budućnosti“ svojoj mlađoj verziji:
Sanjaj još krupnije snove i ne razbijaj se na kamenju koje ti drugi podmeću! Prizemni ljudi ne mogu sagledati veličinu svemira.
Postoji mnogo kultura na ovom svetu, ali principi duše su svuda nepromenljivi. Dokaz tome ćeš jasno videti u očima žene iz Južne Afrike koje si, bez reči, duboko dodirnula.
Ako želiš da se menjaš i rasteš, onda se seti prvog od svih koraka – uspori. I diši!
Bivanje sa drugima je kao ples. Sve dok postoji želja da se prati onaj drugi biće i plesa, zabave i uživanja.
Radoznalost otvara mogućnost za kreiranje bolje budućnosti, ali i ublažava razočaranja. Šteta je što će čovek, koji je to izrekao, trebati da dođe čak iz Amerike da bi poverovala u nešto što si odveć znala! Naposletku, taj isti čovek je nakon ponovljene izreke ,,Radoznalost je ubila mačku“ začuđeno uzviknuo: ,,Ali… Zar mačka nema devet života?!“
Jedan desetogodišnji san si već odsanjala. Ostalo ti je još osam! Šta čekaš?
Ostavite komentar