Dinamika života nas prilično iscrpljuje. Sa nestrpljenjem dočekamo neradni dan u sedmici, a i on prođe dok trepnemo. Veliki broj poslova koje smo započeli ostavljamo za neku drugu priliku ili za dane kada ćemo imati više vremena. Često smo u situaciji da završavamo samo posao koji je postao izuzeto hitan. Usled odugovlačenja i loše procene vremena nagomilavamo obaveze do poslednjih rokova koji su tada prilično blizu. Nekada ni sami više ne znamo šta trebamo uraditi i do kada. Još manje smo svesni kako je prošlo vreme od našeg poslednjeg rođendana do sadašnjeg duvanja svećica. Stalno se žalimo kako nemamo dovoljno vremena, ali činjenica je da svi u toku dana imamo 24 časa na raspolaganju.
Koliko smo samo puta nakon buđenja poželeli da nekoliko minuta duže ostanemo u krevetu. Možda ćemo to sebi i dozvoliti odlaganjem alarma, ali svakako ćemo dobro nadoknaditi izgubljeno vreme dok budemo ,,trčali“ na posao ili drugim obavezama. Tamo nas već čekaju nepredviđene situacije, poslovi na različitim destinacijama, više radnih zadataka u koje nekako ,,uglavimo“ vreme za užinu ili kafu, pozivi prijatelja koji se žale kako se ne viđamo… Usled tako organizovanog radnog dana nismo ni primetili da je vreme da se ide kući. A, tamo nas očekuju nove obaveze koje ćemo ponekad uspeti da završimo na pragu vremena za spavanje.
Naravno da nam nisu svi dani ovako organizovani, ali gotovo sam sigurna da jesu bez predviđenog ,,vremena za mene“. Upravo je nedostatak tog vremena zaslužan za veliki broj našeg nezadovoljstva sobom koje imamo u toku dana. Naše samopuzdanje osetno bledi kad nismo uspeli da svoj fizički izgled dovedemo do željenog nivoa, prosto zato što ,,nismo imali vremena“. Osećamo da smo nervozniji nego inače, a za to krivimo nedovoljno vremena za odmor i san. Teže kontrolišemo svoje emocije u stresnim i nepredviđenim situacijama, a jedan od razloga je i osećaj gladi koji nam stvara dodatnu napetost. Jednostavno nismo primetili pogodan trenutak da ,,stavimo nešto u usta“. Želimo da brzo završimo obaveze kako bismo kupljeno vreme iskoristili za aktivnosti koje nas pune energijom, ali kao po pravilu, ono je tada još neuhvatljivije. U ogledalu posmatramo naše oronulo, iscrpljeno i umorno lice, ali ko sada ima vremena i tome da se posveti.
Stoga, na svojoj svakodnevnoj listi ,,za uraditi“ podvucite i stavku ,,vreme samo za mene“. Čvrsto odlučimo da ova stavka bude sastavni deo našeg jutra, dana ili večeri. U toku 24 časa odvojićemo onoliko ,,vremena za mene“ koliko smo u mogućnosti. Važno je da organizujemo u svakom danu bez izuzetka i izgovora vreme koje će biti samo naše. Uz vežbu ćemo naučiti kako da bolje organizujemo svoje dnevne obaveze i dobijemo željene trenutke. Za početak, ako je potrebno ustaćemo ranije ili ćemo kasnije otići na počinak, ali imaćemo svoje vreme. A, kada dođe ,,vreme za mene“ maksimalno ga iskoristimo na svaku aktivnost koja u nama izaziva sreću, opuštenost, koja nas relaksira i posle koje se osećamo zadovoljno i ispunjeno.
Ipak, najvažnije je da se posle izdvojenog i planiranog vremena za naše potrebe osećamo odmornije i spremnije za nove izazove. Neka nam ova praksa postane navika toliko jaka koliko i neki dugogodišnji rituali bez kojih ne bismo mogli da zamislimo svoj dan. Da, upravo tako, nešto bez čega ne bismo mogli da zamislimo svoj dan. Na ovaj način pokazujemo svoju ljubav prema sebi. Nema izgovora ni opravdanja. Kad budemo dovoljno pažnje posvetili sebi samima, onda ćemo je imati više i za druge. To je neosporna činjenica. Stoga, ohrabrite se i dajte sebi dozvolu da bez griže savesti imate vreme koje je predviđeno samo za vas i trenutak kada ćete svima oko sebe reći: ,,A, sada počinje moje vreme!“ Ako je potrebno, ukradite ga od večnosti. U suprotnom, pasivno čekajte da budete pokradeni.
Ostavite komentar