Nema čoveka bez problema. Po tome smo slični. Po tome i različiti. Svako od nas ima potencijal da reši svoj problem. U stanju smo da uradimo ,,nemoguće“. Međutim, rastrzani između modernog, tehnološkog i svog unutrašnjeg, ličnog sveta, ponekad ne vidimo jasno. Saplićemo se, padamo i grešimo. Nekada i godinama, dok ne shvatimo da više ne možemo sami da sastavimo rasute delove i da je vreme da potražimo pomoć.
Danas je u svetu poznato oko 600 psiholoških programa pomoći i savetovanja, psihoterapijskih pravaca, različitih metoda rada sa određenim grupama i problemima… Veliki broj njih se praktikuje i kod nas. Svaki je dobar na svoj način. To znači da neki metod ili pravac daje bolje rezultate u radu sa određenim problemima ili grupama ljudi u odnosu na neki drugi. Isto kao što jedan lek nekome pomaže, dok je kod nekoga potreban drugi lek da bi proizveo isti efekat.
Kada me poznanici ili klijenti pitaju da im bolje objasnim šta je geštalt psihoterapija, to radim sa velikim zadovoljstvom. Razumljiva mi je njihova radoznalost, ali i mogućnost da možda nikada ranije nisu imali priliku da se upoznaju sa ovim psihoterapijskim pravcem. Stoga, poželela sam da i ovde nešto više, a opet sažeto, napišem o njemu.
Za početak, pomenuću dva najznačajnija imena, odnosno osnivača Frica Perlsa i njegovu suprugu Lauru Posner Perls koja je na svoj način doprinela daljem razvoju i širenju geštalt terapije (GT). Reč ,,geštalt“ na nemačkom znači oblik, celovitost, izgled, forma. U geštalt terapiji pažnja se usmerava na obrazac i celinu klijentovog postojanja u čijoj je osnovi njegovo iskustvo. Baš iz tog razloga osoba se posmatra kao celina koja sadrži kognitivni, emocionalni, telesni, osećajni i ponašajni deo. Najdominantnija klijentova potreba ili neki nezavršen posao iz njegove prošlosti postaje predmet posmatranja ili figura, dok druge stvari odlaze u pozadinu. Kada se ova primarna potreba zadovolji, nešto drugo postaje figura i ono na čemu radimo.
U geštalt terapiji se teži da osoba postane ono što zaista jeste, a ne ono što se od nje očekuje, ono što nije, što bi želela biti ili nešto sasvim drugačije. Takođe, akcenat se stavlja na direktan kontakt između terapeuta i klijenta, ali i odnos klijenta i njegove okoline. Centrali element terapijskog procesa je razvoj svesnosti koja nam pomaže da dođemo do željenih uvida. Upravo sa ciljem razvoja svesnosti u radu koristimo razne eksperimentalne tehnike po kojima je geštalt terapija široko poznata. Treba još napomenuti da se naglasak stavlja i na život u ,,ovde i sada“, dakle život u sadašnjem trenutku. Cilj je da doživimo dodir sa stvarnim svetom, a ne da živimo u svojim fantazijama.
Izazov sa kojim se klijent suočava jeste prihvatanje sebe onakvim kakav jeste u sadašnjem trenutku, ali i drugih onakvima kakvi su oni. Takođe, još jedan ne manje značajan izazov je prihvatanje odgovornosti za svoje misli, osećanja i ponašanje. Upravo prihvatajući sve navedeno, osoba je u stanju da živi autentično, tj. kao svesno i odgovorno biće. Kada autentična osoba ulazi u kontakt sa okolinom ona je u stanju da konstruktivno rešava svoje probleme i izazove sa kojima se suočava.
Trenutno ne želim da vas odmah na pragu zatrpam velikim brojem informacija. Upoznala sam vas sa nekim osnovnim konceptima geštalt psihoterapije koji su dovoljni da se nakon otvaranja vrata osmelite i upustite u njeno dalje istraživanje. Mnogo je lepše kada imate priliku da ono što ste naučili i iskustveno potvrdite. Budite hrabri i smeli da probate, osetite, dodirnete i pronađete svoj svet kroz geštalt terapiju. Vredi svakog truda!
Ostavite komentar