Nekada davno Svest i Podsvest su živele zajedno u slozi. Sve što je znala Podsvest znala je i Svest. Ništa nisu krile jedna od druge. Čak su i učenici jedne bili isti kao kod one druge.
Jednom dnevno, odmah po izlasku Sunca, obe su u svom hramu okupljale učenike i otkrivale im životne mudrosti. Jednog je dana u njihov hram bojažljivo ušao Strah. Od tada, dolazio je svaki dan, a kako je vreme prolazilo sledio je Svest gde god bi ona krenula.
I tako, svaki put kada bi Svest propovedala, Strah je neprestano prolazio između učenika odvlačeći im pažnju, toliko da nisu mogli da se usredsrede na njen govor. Tako je Svest odlučila da od Podsvesti potraži pomoć.
,,Da li si primetila novog učenika” – pitala je Svest.
,,Jesam i prilično je čudan! Kako se zove?”
,,Strah. Toliko se plaši da na početku predavanja dugo ne može da pronađe svoje mesto, već udara u druge, odvlačeći im pažnju. Stoga, zamolila bih te da pet minuta, pre nego što počnem sa govorom, bude sa tobom kako mi ne bi smetao.”
,,Deluje mi kao lak zadatak” – odgovorila je Podsvest.
Tako je Strah, pre nego što bi Svest počela da govori, pet minuta bio sa Podsvesti. Pošto se izuzetno plašio, nikada nije pitao zašto je potrebno da bude s njom, a ne tamo gde želi. Ispočetka, Podsvest je posle pet minuta napominjala Strah da ode na svoje mesto. Kako su dani prolazili, ona je sve češće zaboravljala da napomene Strah kada je vreme, a on je sve duže ostajao s njom.
Vremena su se menjala. Svest i Podsvest više nisu bile iste. Tajne između njih su bivale sve veće. Pošto se njih dve nisu mogle usaglasiti, jedan od najstarijih učenika je postao novi duhovni vođa.
Nešto je, ipak, ostalo po starom. Pet minuta pre govora novi vođa je naredio da Strah odvedu kod Podsvesti. Smatrao je da će mu to, po uzoru na učitelje, doneti uspeh. Njegovi su pomoćnici trideset minuta tražili Strah kako bi to uradili… Vreme je prolazilo i Strah je jednog dana umro. Novi je vođa naredio da nađu drugi Strah kako bi ga odveli kod Podsvesti.
Ostavite komentar