Na javnim mestima poneka rečenica slučajnih prolaznika može zalutati i do nas. Zanimljivo je što se pretežno teške reči nekako ,,zakače“ za nas dovoljno dugo da ih ponesemo sa sobom. Smetaju nam kiša i sunce. Smeta nam buka u kafiću u koji smo seli na piće. Smeta nam komšija sa psom i što komšinica s petog sprata živi sama. Nikako nam ne prija gužva u gradskom saobraćaju, a da ne pominjemo nezadovoljne ljude koji nas ,,nerviraju“.
Na našu sreću, vreme nam sada dozvoljava da se prošetamo i uživamo u prirodi. S prvim zracima sunca i mi postajemo poletni i raspoloženi. Odjednom nam se čini kao da imamo više razloga za sreću. Možda u šetnji upoznamo ljude čija je muka neuporedivo teža od naše. Na taj način, život nam pruža mogućnost da se prisetimo naših ciljeva i koliko smo zadovoljni postignutim uspesima. Samim tim što smo normalna ljudska bića, očekivano je da uvek težimo nečem većem, boljem i lepšem. Očekivano je i da nas naše ambiciozne želje dovode do boljih stvari koje postižemo ili posedujemo. Ipak, ne trebamo na tom putu zaboraviti one jednostavne i lepe dragocenosti koje čine naš život.
Niko od nas ne zna kada će se naš put na ovom svetu završiti. Minuti se množe i prelaze u sate, dane, mesece i godine. A, godine brzo savijaju naš život. Propustili smo puno prilika da uživamo u onome što posedujemo, najčešće pod izgovorom da smo mnogo zauzeti. Međutim, zanimljivo je kako imamo dovoljno vremena da se požalimo na sve ono što nam smeta kod nas ili drugih. Neretko nam se čini da naš spisak ciljeva koje želimo da ostvarimo nikada nije dovoljno veliki, a to je razlog više da sebi nametnemo novi. Usled tako duge liste naših želja često izgubimo prioritete koji posledično vode do novih žalbi o nedostatku vremena, a pre nego što toga postanemo svesni već se nalazimo u začaranom krugu.
Nije teško shvatiti da to što radimo nije zdravo, jer želeti mnogo više pre nego se osvrnemo i dozvolimo sebi da uživamo u već ostvarenom, osnovni je uzrok našeg nezadovoljstva od kojeg nemamo posebne koristi. Stoga, već ovog trenutka uzmite papir i olovku i zapišite bar deset stvari koje cenite u svom životu i zbog kojih se osećate zadovoljno. Dok popunjavate svoju listu vrlo je verovatno da ćete se setiti stvari koje dugo niste radili, a koje su izvor vašeg zadovoljstva. Ponekad i sam dodir sa zaboravljenim načinima uživanja može da nas oraspoloži i ispuni. U miru pogledajte svoju listu i odaberite one stavke koje su vam po svom intezitetu bliže ili koje su vam iz nekog razloga primamljivije od drugih. Kako biste stekli naviku da se više usmerite na svoja zadovoljstva i uspehe, pre nego na žaljenje i lično nezadovoljstvo, potrudite se da svaku od odabranih stavki sa liste imate u svom rasporedu u narednim sedmicama. Svaku sedmicu posvetite jednom izvoru zadovoljstva uz hrabro i istrajno eksperimentisanje sa novim načinima na koje vas ono može obradovati. Rezultati neće izostati.
Na kraju svakog dana možete razmisliti i o svim onim malim zadovoljstvima koje ste imali u njemu. Ako vam je lakše zapišite ih u svoj dnevnik ili pronađite posebnu svesku za vaše zabeleške. Ispočetka ova praksa može izgledati neobično, čak i nepotrebno. Neke stvari nam se mogu učiniti detinjastim, izgledaće kao da nemamo šta da zapišemo, biće nam dosadno… Ipak, naši napori neće biti uzaludni. ,,Knjižica zahvalnosti i zadovoljstva“ vremenom će sve više rasti. Iz dana u dan, primetićemo da dodajemo jednu stavku više. U trenucima kad sumnjamo u sebe, osećamo se bespomoćno, da nismo dorasli izazovima, da nam je samopoštovanje poljuljano i da je teško nastaviti dalje, tada je najbolji trenutak da je prelistamo.
Iako se ponekad čini da nije tako, istina je da uvek možemo pronaći bar nešto što nas čini ili nas je činilo zadovoljnima. Pitanje je samo koliko smo mi dobri i istrajni u pronalaženju. Ne postoji nebitan dan. Stoga, uživajmo u pogledu sa mesta na kojem se trenutno nalazimo. Ako smo pri svođenju računa sa proteklim danom u velikoj meri ispunili svoj plan da uživamo, imamo razloga da budemo zadovoljni. Pobedili smo! S pravom možemo čestitati sebi, jer smo ispunili obećanje, a držanje naše reči i obećanja prvi je pokazatelj sopstvenog vrednovanja što je obeležje pozitvinih ljudi. Zato, ne smemo propustiti priliku da svaki dan budemo zahvalni što smo tako daleko stigli na putovanju koje zovemo našim životom – ne zahvalni bilo kome već sebi. Vredno je pokušati, zar ne?!
Ostavite komentar