Ljudi iz IT struke su obično odabrali svoju profesiju jer vole da razmišljaju o stvarima i rešavaju različite probleme. To je za njih izazov. I znate šta? Stvarno su dobri u tome. Međutim, ovo ujedno znači da su često u ,,svojim glavama“ i da još češće zaborave na svoje telo. Zato što ne obraćaju pažnju, lakše ignorišu fizičke simptome stresa i zaboravljaju da stres negativno utiče na imuni sistem. To je jedan od razloga zašto su pod većim rizikom da se razbole kada su duže izloženi stresu. S druge strane, polovina zdravog upravljanja stresom je primetiti u kojim situacijama se stres pojavljuje, a potom i preduzeti adekvatne akcije.
IT stručnjaci i stres
Svaki posao je stresan na svoj način. Ponekad je on prouzrokovan specifičnom poslovnom situacijom – npr. komunikacijom u timu. Ponekad su to situacije koje su vezane za sam posao kojim se baviš. Programeri imaju ne mali broj poslovnih faktora koji mogu da budu okidač za stres – odnosi sa radnim kolegama i klijentima, takmičarski duh, sprint za sprintom, projekat iza projekta, bez dovoljno vremena za odmor i opuštanje itd.
Nekoliko korisnih saveta
Postoji mnogo stvari koje bi mogle da ti pomognu da umanjiš stres ili se lakše izboriš sa njim. Takođe, postoji mnogo različitih tekstova i knjiga koje se bave ovom temom. Ovde ću navesti nekoliko predloga koje možeš lako da primeniš.
Dijeta i vežbe
Bila mi je zanimljiva šala koja kaže da su ,,programeri mehanizam koji kofein pretvara u kod“. Dodala bih tu još energetska pića, slatkiše, sedenje po ceo dan i voala! Već postojeći stres postaje dva puta veći. Tenzija koja je deo stresa se nagomilava u telu. Zato su vežbanje i dijeta najbolji prijatelji programera. Ako ti je teško da naporno vežbaš i odrekneš se ukusne hrane, za početak bar smanji kafu i slatkiše, a povećaj trajanje dnevne šetnje.
Ukloni uzrok
Razmisli šta ti najviše izazova stres i uradi nešto povodom toga. Razmisli i o promeni posla ako je potrebno. Ukloni ,,toksične“ odnose iz života. Razmisli da li ti stvarno trebaju svi hobiji koje imaš? Da li sebe guraš i preko svojih realnih granica? Da li je to stvarno neophodno? Šta bi se desilo da radiš sa 10% manje snage? Da li situaciju prvo pogledaš pozitivno ili negativno? Šta ćeš već sada da uradiš povodom toga?
Majndfulnes
Majndfulnes (eng. mindfulness) je ,,mogućnost da budemo u potpunosti prisutni i svesni gde se nalazimo i šta radimo nereagujući previše i neosećajući se opterećeno onim što se dešava oko nas“. Zapravo, cilj je da što duže budeš svestan sadašnjeg trenutka, a evo jedne kratke i jednostavne vežbe koja ti može u tome pomoći:
- Sedni sa ispravljenim leđima i zatvorenim očima,
- Prati osećaj dok polako udišeš i izdišeš,
- Prati vazduh dok prolazi kroz nos, grudi, pa sve do stomaka.
Ispočetka će ti misli lutati, ali to je očekivano i u redu je. Kada to primetiš samo kreni iz početka, ponovo i ponovo. Svaki sledeći put misli će ti biti manje ,,glasne“, a fokus će duže biti na disanju sve dok ne budeš potpuno svestan sadašnjeg trenutka (svestan sebe, svog disanja, zvukova koji su oko tebe, onoga što se dešva u tvom telu, okruženju itd.). Praktikuj ovu vežbu bar pet minuta dnevno.
Ako ti majndfulnes deluje previše komplikovano ili dosadno…
Onda ti ova vežba može biti od koristi. Sedni na mesto na kojem možeš biti miran nekoliko minuta. Tvoj sto može biti od koristi, ali još bolje je ako pronađeš mesto na kojem možeš biti sam i gde te neće uznemiravati. U ekstremnim slučajevima, pobegni u toalet. 🙂
Stavi šake na stomak. Važno je da se fokusiraš na duboko disanje. Zatvori oči, primeti kako se osećaš i polako udahni. Udiši tako da ti se stomak povećava pre nego što ti se grudi prošire. Udahni dugo i polako koliko god možeš. Dok izdišeš neka ti se stomak opusti pre grudi. Broji do deset, ali tako da je udisaj + izdisaj = jedan, udisaj + izdisaj = dva itd. Da li primetiš neku promenu u umu i telu?
Koji je nivo stresa u tvom životu?
Ima ga dovoljno? Previše? Sagorevanje (burnout) kod IT stručnjaka je realan fenomen, a stresan posao je značajan faktor koji tome doprinosi. Kao i u svemu, preventivne mere su jeftinije i bolje na duge staze. Stoga, isprobaj bar neke od gore pomenutih tehnika upravljanja stresom ili zakaži razgovor sa psihoterapeutom. Na duge staze, zaista se isplati.
P.S. Više o ovoj temi možeš pronaći na sledećem linku.
Ostavite komentar